Granice tumačenja

Autor: Umberto Eco

Izdavač: Paideia

Stanje: Novi proizvod

Ovaj proizvod je rasprodan

Ispis

Podaci

Jezik	Srpski
Godina	2001
Broj strana	369
Povez	tvrdi
Format	20
Pismo	latinica
Izdanje	1
Dobavljac	x
Izvorni jezik	Italijanski/ Talijanski
Prevod	s italijanskog Milena Piletic
ISBN	86-7448-088-8

Više informacija

Očigledni su razlozi zbog kojih treba brižljivo razmatrati uslove i granice tumačenja. Ako u okviru hermeneutike ili teorije književnosti može delovati provokativno, ali na kraju krajeva i održivo, da subjekt koji interpretira ima potpunu inicijativu u tumačenju, pogibeljnije deluje primena takvih tvrđenja na procese koji dovode do identifikovanja neke osobe ili nekog predmeta s vremenskog rastojanja i u drugačijim situacijama, kada razlikujemo psa od konja, ili svakoga dana iznova pronalazimo put do kuće. U takvim slučajevima, uzeti da je tumač jedini koji se pita i odlučuje svrstava se u ono što se u povesti filozofije naziva magijskim idealizmom. Pozivanje na njega može se učiniti romantičarski zastarelim, no zamislimo pokušaj da se postulira mozak koji ne samo da bi - manje pasivan od Patnamove tvorevine - živio u bazenu, odvojen od tela, nego bi čak prethodno načinio i bazen, i univerzum koji ga sadrži, i još iz minuta u minut odlučivao koje impulse treba primiti ne bi li održao iluziju sveta koji ne postoji izvan njegovih vlastitih opažanja. Bilo bi to malo preterano i za jednog magičnog idealistu. S druge strane, onaj ko tvrdi da nema intersubjektivnog značenja tekstova, silno se naljuti ako netko taj njegov naum ne prihvati, pa se žali kako ga ljudi ne razumeju. Tu čoveku padne na pamet onaj Smaljanov paradoks: "Ja sam solipsista, kao i svi."